Konferencijom „Prekini tišinu“ obeleženo je 15 godina rada i postojanja Sigurne ženske kuće Centra za socijalni rad. Na konferenciji, održanoj u Skupštini Grada Novog Sada, u prisustvu stručnjaka iz oblasti socijalne zaštite, predstavnika policije, tužilaštva, suda, doma zdravlja, pokrajinskog i gradskog ombudsmana, pokrajine i grada, prezentovane su aktivnosti i rezultati Sigurne ženske kuće od osnivanja.
Sigurna ženska kuća počela je sa radom 15. decembra 2006. godine kao projektna aktivnost Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu, kao projektna aktivnost Centra za socijalni rad. U proteklih 15 godina Grad Novi Sad u kontinuitetu finansira i podržava rad Sigurne ženske kuće.
Predsednica Skupštine Grada Jelena Marinković Radomirović, u obraćanju pristunima, istakla je da je rad na podizanju svesti šire javnosti o nekom problemu uvek dug i mukotrpan posao, ali je on, „zahvaljujući svima onima koji su na tome radili, kako u okviru profesionalnih i stručnih timova, tako i u okviru brojnih organizacija civilnog društva, postao deo naše svakodnevice i jedini pravi put ka opštem napretku našeg društva“.
Iako samo postojanje Sigurne ženske kuće podrazumeva i postojanje ozbiljnog problema u društvu, koji je prisutan u čitavom svetu, treba reći da se stepen razvoja jednog društva meri i po tome na koji način se ono, kroz strateška i institucionalna rešenja, bori za puno ostvarivanje prava svih njegovih članova, a pre svega onih najranjivih kategorija. U našoj zemlji su prva istraživanja o rasprostranjenosti i karakteristikama nasilja nad ženama sprovodile organizacije civilnog društva. Dobijeni rezultati upućivali su na zaključak da društveni resursi u vezi sa zaštitom od porodičnog nasilja nisu bili dovoljno razvijeni, ali i da su žene malo i nedovoljno koristile i one mehanizme koje su imale na raspolaganju, obeshrabrene činjenicom da se porodično nasilje toleriše – podsetila je predsednica novosadskog parlamenta.
Ona je dodala da je ponosna što
je Novi Sad veoma rano prepoznao značaj rada na rešavanju ovih problema i što je
u brojnim oblastima, kao što su rodna ravnopravnost, podsticanje ženskog
preduzetništva, mere borbe za povećanje nataliteta, socijalna zaštita dece i
omladine i drugo, pokazao spremnost da se hrabro i istrajno stavi na stranu
najugroženiji društvenih grupa i pruži maksimalnu moguću pomoć.
Rukovoditeljka Sigurne ženske kuće dr Nada Padejski Šekerović prilikom predstavljanja rezultata rada istakla je da prihvatilište godišnje zbrine 110 korisnika, 50 žena i 60 dece. Takođe, veliki broj žena se i telefonom obratilo za pomoć u procesu donošenja odluke da iz nasilja izađe.
Kada se sagleda proteklih 15 godina, može se zaključiti da je došlo do značajnog pomaka primene zakonodavnog okvira u cilju zaštite žrtava nasilja u porodici, da je došlo do poboljšanja multisektoriske saradnje i primene drugih zakona koji su doneti u našoj zemlji, a u cilju zaštite žrtava.
Područja koja bismo, u cilju podrške i zaštite žrtava, u narednom periodu mogli razvijati su socijalno mentorstvo u cilju podrške ka zapošljavanju i ostanku na tršištu rada žrtava, kao i potencijalni razvoj usluge stanovanje uz podršku, nakon što žene napuste Sigurnu žensku kuću.
Dr Nada Padejski Šekerović se zahvalila lokalnim, pokrajinskim i republičkim ustanovama i institucijama, kao i donatorima sa kojima Sigurna ženska kuća sarađuje, ističući da na lokalnom nivou ova ustanova ima snažnu podršku gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića.
O značaju multisektorske saradnje u zaštiti žrtava nasilja govorili su rukovoditeljka Grupe za suzbijanje maloletničke delinkvencije i nasilja u porodici PU u Novom Sadu Daliborka Vojvodić Tomović i zamenik tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu Slobodan Josimović.
